Hi Tech VESTI







     • SVET JE MOBILAN

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja o korišæenju prenosivih tehnologija, u svetu ima 2,3 milijarde korisnika mobilnih telefona

Kompanija „Univerzal Meken" sprovela je i objavila rezultate najveæeg globalnog istraživanja na temu navika korisnika prenosivih (mobilnih) tehnologija, sa akcentom na mobilne telefone pod nazivom „Uvek, svuda". Prema tom istraživanju, mobilni telefoni su najbrojnije komunikacione platforme na svetu sa oko 2,3 milijarde korisnika, laptopovi polako prevazilaze desktop raèunare, iPod je prodat u više od 100 miliona primeraka, a èitav niz ureðaja, poput prenosivih video-plejera, na ivici su masovne proizvodnje. Predviða se da æe do 2011. godine biti oko 3,3 milijarde korisnika mobilnih telefona.

Razvoj prenosivih tehnologija i sadržaja izmenio je društvo i kulturu u kojoj živimo, transformisao je naše živote, koji su postali manje formalni, fleksibilniji i doveo do toga da se sve više oslanjamo i zavisimo od ovih tehnologija.

Istraživanje je pokazalo da po pitanju prenosivih ureðaja prednjaèe digitalni fotoaparati. Oko 75 odsto ispitanika poseduje digitalni fotoaparat. Iz ovoga se može zakljuèiti da su fotografije najpoželjniji oblik sadržaja, bez izuzetka. Ono što je takoðe zanimljivo jeste da èak 25 odsto ispitanika poseduje pet ili više prenosivih ureðaja. Zakljuèci ovog istraživanja navode na to da japansko tržište pokazuje najveæu sofisticiranost. Najveæi su korisnici mobilnog interneta, ali i novijih tehnologija kao što su elektronsko plaæanje i pretraživanje. Globalno, severna Azija, Mediteran i Velika Britanija predstavljaju tržišta koja najbrže usvajaju mobilne tehnologije, za razliku od Francuske, Nemaèke, a naroèito SAD, koje su znatno sporije u ovom procesu.

Rezultati naglašavaju èinjenicu da su zahtevi za najrazlièitije sadržaje masovni, ali da ono što je zasad legalno obezbeðeno ne zadovoljava potrebe potrošaèa.






     • SPAMzemaljci

Internetom se širi teorija po kojoj biæa sa drugih planeta koriste spam-poruke kao metod tajne komunikacije

Svaki put kada, u potrazi za zagubljenom i-mejl porukom, zavirite u spam-folder vašeg klijenta za elektronsku poštu, znajte da su besmisleni nizovi slova i reèi, iz kojih se jedva može razaznati „povoljna" ponuda za kupovinu „Vijagre", poveæanje penisa ili poveæanje kreditnog rejtinga - zapravo šifre uz pomoæ kojih komuniciraju vanzemaljci!

Teorija, koja se prvo pojavila na sajtu „Fortean Tajms", koji se bavi paranormalnim i neobjašnjivim pojavama, glasi da su u kompjuterski generisanim jezièkim besmislicama od kojih se sastoji veæina spamova ugraðeni kodovi uz pomoæ kojih biæa iz kosmosa, sakrivena meðu ljudima, komuniciraju na zemlji!
Od ove jednostavne ideje rodila se èitava teorija zavere, zasnovana na naprednoj kriptografiji. Autori teorije polaze od poèetne hipoteze da se na planeti Zemlji krije veliki broj vanzemaljaca, koji, maskirani u ljude, rade na ostvarenju izvesnog èudnog i dugoroènog nauma. Zagovornici teorije „vanzemaljskog spama" kažu da je slanje besmislenih poruka na milione adresa idealan naèin da vanzemaljci zametu svoj trag. „Mali zeleni", kažu teoretièari zavere, koriste zakon verovatnoæe i zakon velikih brojeva. Naime, zakon verovatnoæe pokazuje da je, zahvaljujuæi meðusobnoj povezanosti spam-oglašivaèa koji, u suštini, operišu kao globalna neformalna (i ilegalna) mreža, dovoljno „pustiti u sistem" nekoliko stotina spamova sa tajnim porukama, da se bude potpuno siguran da æe u roku od godinu dana barem jedna poruka stiæi na bilo koji proizvoljno odabran raèunar na svetu. Pošto ovako poslata poruka nema adresu, nego se prima nasumièno, bezbednost poruke je - zagarantovana!

Kurt Vonegat „kriv" za teoriju

Koren teorije nalazi se, verovatno, u jednoj prièi nedavno preminulog Kurta Vonegata. Èuveni pisac napisao je 1959. godine prièu „Sirene sa Titana" u kojoj vanzemaljci milenijumima koriste Zemlju kao tajnu fabriku važnog dela za kosmièke brodove koji se može napraviti samo ovde, a svi veliki spomenici iz davnina, kao što su piramide, Kineski zid i Stounhendž, služe kao signali o napretku posla.






    • KOSMO TURIZAM

Trka u svemiru ne vodi se više izmeðu velesila, veæ kompanija koje, za velike pare, vode privatna lica u vasionu

Svemirski turizam nije više u domenu nauène fantastike - barem za one koji to mogu sebi da priušte. Privatne kompanije širom sveta sada se nadmeæu za lidersku poziciju u komercijalnoj eksploataciji svemira.

Erik Anderson, predsednik i generalni direktor kompanije „Spejs advenèers", prve koja u svemir šalje putnike koji za to plate, veruje da je ova nova svemirska trka - u stvari pozitivna. Njegova kompanija zaradila je više od 120 miliona dolara prodajuæi mesta za putnike u svemirskim letelicama. Klijenti plaæaju 20 miliona dolara za svaki let. Uskoro æe za dodatnih 15 miliona putnici moæi da izaðu i u „šetnju" svemirom.

Do sada, amerièka svemirska agencija NASA nije nudila mnogo moguænosti za komercijalne aktivnosti u svemiru. To bi moglo da se promeni još u toku mandata ove administracije, nagaða Dag Kuk, zamenik glavnog administratora NASA za eksploataciju svemira.

- NASA nije u poziciji da nudi i prodaje te moguænosti treæim licima. Meðutim, ohrabreni smo da ispitamo i takve moguænosti, šanse za meðunarodnu i komercijalnu participaciju. Videæemo - oprezno komentariše Kuk.

Druge kompanije, poput „Virdžin galaktika", pokušavaju da zauzmu deo tog buduæeg tržišta, razvijajuæi sopstvene svemirske letilice u kojima æe leteti putnici sa dubokim džepom. Dizajner svemirskih brodova za „Virdžin galaktik", Bart Ratan, duboko je uveren da svemir ne bi smeo biti dostupan samo odabranima.

- Želeo bih da za svog života odem na Mesec. I želeo bih da to bude po nekoj prihvatljivoj ceni - vajka se ovaj dizajner.

„Virdžin galaktik" planira da prve putnike povede u svemir u naredne dve godine. Cena karte biæe oko 200.000 dolara po osobi. Za tu namenu kompanija u državi Nju Meksiko veæ gradi kosmodrom. Do sada je interes za takav let pokazalo više od 50.000 buduæih svemirskih turista. Njihov broj jasan je znak da je svemirska turistièka industrija - roðena.

Na tamnu stranu Meseca za 100 miliona $

Prošle godine kompanija „Spejs advenèers" uèestvovala je na Svetskom turistièkom sajmu gde je objavila ponudu koja omoguæava privatno putovanj sve do tamne strane Meseca - za 100 miliona dolara!

- Putnici æe imati priliku da doðu gotovo do samog ruba tamne strane Meseca. Ponoviæemo lunarnu misiju „Apolo" iz 1960. godine. Ono što je najlepše - moæi æemo da koristimo postojeæu rusku letilicu „sojuz", iz istog tog vremena, sa minimalnim doradama - izjavio je Erik Anderson.






     • SAN POSTAJE NOÆNA MORA

U „Sekond lajf", najveæu virtuelnu igraonicu na svetu, uselili se realni životni problemi - kreditne kartice, štrajkovi i razvodi brakova!

Virtuelni svet „Sekond lajf", kako se ispostavilo, sve se manje razlikuje od svakodnevice, i to one koja odlikuje razvijeni kapitalizam. Nakon što je u ovom „virtuelnom svetu", u kome se u svakom trenutku nalazi 40.000 ljudi i sa više miliona aktivnih korisnika propala prva virtuelna banka „Ginko fajnenšl", singapurska kompanija „First met" odluèila je da uvede prvu virtuelnu kreditnu karticu. Korisnici „Sekond lajfa" moæi æe u buduænosti ovom karticom da plaæaju svoje virtuelne potrepštine.

Kartica se nudi, nalik na one u pravom svetu, u obiènoj i zlatnoj verziji. Limit im je 5.000 ili 10.000 lindena (sredstvo plaæanja u „Sekond lajfu", a u prvom naletu moæi æe da se koristi u 75 prodavnica širom „Sekond lajf" univerzuma.

U kapitalizmu postoje i štrajkovi! Italijanski radnici multinacionalne raèunarske kompanije IBM, nezadovoljni tokom pregovora o kolektivnim ugovorima, organizovali su prvi virtuelni štrajk u „Sekond lajfu". Inaèe, kompanija IBM otišla je toliko daleko u izgradnji svog virtuelnog identiteta da je od svojih zaposlenih zahtevala da primene i - kodeks odevanja! Uputstvo za zaposlene u „Sekond lajfu" glasi: „Molimo vas da obratite pažnju na doliènost izgleda vašeg avatara pri susretima sa klijentima kompanije IBM". Uz ovo, na internet blogovima poèeli su da se pojavljuju èitavi tekstovi o tome koji je izgled najprikladniji prilikom razgovora za posao u „Sekond lajfu" - a poslova ima na èitavoj skali ljudskih aktivnosti, od „poslovne pratnje", preko zabavljaèkih delatnosti (animatori i striptizete privlaèe više gostiju u virtuelne klubove), do raznih zanata i zaposlenja u projektantskim kuæama za stvaranje virtuelnih predmeta i pejsaža.

U virtuelnom svetu poèeli su da se sklapaju, ali i razvode brakovi. Razvodi se ne dešavaju samo u virtuelnom svetu, gde je stopa prekida braènih veza približno jednaka onoj u pravom svetu. Meðutim, do sada je registrovano najmanje devet razvoda brakova koji su nastali kao posledica virtuelnih brakova, za koje su ljubomorni supružnici nekako saznali.






     • SMRZNUT DIM!

Aerogel, èvrsta supstanca lagana kao gas, služi kao zaštita od bombi, termoizolacioni materijal i sredstvo za èišæenje mora od nafte!

Neverovatni materijal 21. veka - èvrsta supstanca koja se 99 odsto sastoji od gasa - mogao bi da kuæe zaštititi od bombi, upije naftu izlivenu u more, èisti zagaðenu vodu, pomogne èoveku da odleti na Mars... Osim filtriranja zagaðene vode i izolacije od ekstremnih temperatura, komad lepog providnog aerogela može da posluži i kao ukras na nakitu. Najlakši èvrsti materijal, neznatno teži od gasa, može da izdrži direktni udar jednog kilograma dinamita i zaštiti od plamena sa temperaturom od 1.300 stepena Celzijusa, a nauènici veæ istražuju nove primene supstance: od nove generacije teniskih reketa do svemirskih odela za èoveka na Marsu.

Aerogel nazivaju i „smrznutim dimom". Nastao je ekstrakcijom vode iz silikonskog gela, koja se zatim zamenjuje gasom kao što je ugljen-dioksid. Za opkladu ga je 1931. izumeo amerièki hemièar Stiven Kistler, ali sve do pre desetak godina moæni materijal nikoga nije zanimao. Pažnju javnosti poèeo je da privlaèi kada se NASA sonda „Stardast", pojaèana aerogelom, prošle godine vratila s puta dugog osam godina sa impozantnom kolekcijom uzoraka iz repova kometa. NASA je veæ napravila èvršæu i fleksibilniju verziju gela, kojim se opremaju odela astronauta koji æe uèestvovati u misiji na Marsu, predviðenoj za 2018 godinu.

Ova materija testira se i za „kuæe buduænosti" - otporne na bombe, kao i za i vojna vozila. U laboratorijskim eksperimentima metalna ploèa izolovana sa samo šest milimetara aerogela, nakon eksplozije dinamita, ostala je gotovo neošteæena. Proizvoðaè sportske opreme „Danlop" proizveo je seriju reketa za tenis i skvoš pojaèanih aerogelom, i navodi da takvi rekviziti osiguravaju snažnije udarce. Aerogel æe se koristiti i u toplotnoj izolaciji kuæa, a o njegovim termoizolacionim sposobnostima najbolje svedoèi iskustvo alpinistkinje En Parmenter. Ova žena se prošle godine, nakon uspona na Mont Everest, žalila da joj je u planinarskim èizmama u koje je ugraðen sloj aerogela bilo - pretoplo.

„Bos" odustao od aerogela

Iako je „Hugo Bos" kreirao zimske jakne od aerogela, povukao ih je sa tržišta jer su se ljudi žalili da im je u njima prevruæe. Ali, zanimljivi, maglièasti izgled obeæavajuæeg materijala mogao bi da se svidi juvelirima, i tako ipak zaslužiti svoje mesto u modnom svetu.

Jedan centimetar - celo fudbalsko igralište

Providan izgled aerogel može da zahvali svom gasovitom sastavu, a nauènici kažu da zbog toga ima toliko miliona pora i brazdi da bismo jednim kubnim centimetrom te neobiène supstance mogli da prekrijemo površinu fudbalskog igrališta kada bismo ga „izvukli" u „palaèinku".






     • INTERNET U SLUŽBI TERORIZMA

Svetska mreža postaje sve efikasnije oružje u rukama terorista kao glavna komunikaciona veza Al Kaide, forum za regrutovanje buduæih terorista, pa èak i uvežbavanja terorista

Evropske bezbednosne agencije sve više pažnje posveæuju praæenju interneta jer je ocenjeno da svetska mreža postaje sve efikasnije oružje u rukama terorista. Internet je, pre svega, glavna komunikaciona veza izmeðu Al Kaide i muslimanske dijaspore u zemljama kao što su Francuska, Španija, Italija i Nemaèka. Pored toga, internet je postao forum za regrutovanje buduæih terorista, oruðe indoktrinacije, pa èak i uvežbavanja evropskih terorista koje obavlja Al Kaida, nekada poznata kao salafistièka Grupa za molitvu i borbu.

Internet je takoðe i vrlo važan izvor obaveštajnih podataka. Muslimanske manjine u evropskim zemljama veæ su dale nešto podataka o tome policiji i drugim bezbednosnim službama pa se svaka poznata internetska adresa iza koje se sakrivaju teroristi pažljivo prati i kontroliše. Britanski MI5 poveæava svoje ljudstvo sa 1.800 u 2001. na oèekivanih 3.500 u 2008. godini. Ali, ni to nije dovoljno jer analize pokazuju da su se teroristièke mreže na internetu udvostruèile svake pojedine godine od 2003. do danas. Time su teroristi nadmašili kapacitete bezbednosnih agencija.

Uèe od „najboljih"

Takozvani „Džihadistièki veb portali" i internetske „sobe za èetovanje" glavno su oruðe za indoktrinaciju mladih muslimana. Njima se šalje poruka da su svi muslimani u svetu napadnuti i da moraju da ustanu protiv svojih tlaèitelja. Èak i ako se takvim regrutovanjem privuku neuki amateri, njihovi nespretni teroristièki napadi ipak mogu poèiniti znatnu štetu. Internete stranice, uz to, daju moguænost sasvim nezavisnim ljudima ili æelijama koje nikad nisu bile u neposrednom kontaktu sa teroristima, da uèe iz grešaka svojih idola, pa èak i iz izveštaja o suðenjima uhvaæenih terorista.

U Londonu tvrde da Iran, navodno, koristi internet kako bi tajno reorganizovao „uspavane" teroristièke mreže u Evropi i drugde u svetu. Prema izjavama eksperata, Teheran je dvojicu svojih vrhunskih eksperata za terorizam poslao u evropske zemlje kao vojne atašee. Njihov je cilj da uspostave baze za akciju, regrutuju dobrovoljce za samoubilaèke akcije i da pronaðu najpovoljnije ciljeve. Mohamad Reza Jazdanopana, koji je poznat i kao Hosejn Alah Karam, komandant je u Hezbolahu i - vojni ateše na Balkanu! Prema pisanju Iran pres servisa (IPS) iz Pariza, nezavisne internetske informativne službe, on je stacioniran u Zagrebu. Said Kasemi, poznat i kao Hað Said, je komandir u iranskoj Islamskoj revolucionarnoj gardi. IPS tvrdi da je on imenovan za vojnog atašea u „prestonici zasad neimenovane zemlje u centralnoj Evropi".

Internet regrutacija

Cilj Hezbolaha je reorganizacija i revitalizacija teroristièkih mreža koje je Iran nekada imao u Evropi, a u tom cilju oni danas regrutuju ljude u više evropskih zemalja. Ako neki od njihovih planova uspe, to može da izazove velike ljudske žrtve. To se najbolje vidi u napadu na madridske prigradske železnice 2004. godine kada je ubijeno više od 190 ljudi. Taj su krvavi napad izveli muslimanski doseljenici koji su policiji bili poznati kao šverceri droge i sitni kriminalci, a nisu imali nikakve formalne veze sa Osamom bin Ladenom. I napad na londonski gradski transport 2005. godine su izveli amateri koji su uspeli da ubiju 52 osobe. Internet omoguæava takvim malim grupama da rastu, planiraju i deluju. Tada, u kritiènom trenutku, neko od eksperata može da ih kontaktira i da im uputstva kako da izvedu vrlo opasan teroristièki napad.


EVOLUCIJA AL KAIDE

Al Kaida je evoluirala kroz tri vrlo razlièite faze. Krajem 80-ih godina Al Kaida je bila prethodnica islamske militantne misli koja je širila svoju filozofiju svetom. U drugoj fazi, od 1997. do 2001. godine, stvoreno je telo koje su nazvali „baza", koje je koordiniralo globalne napade. U svojoj treæoj, sadašnjoj fazi, Al Kaida koristi „sistem formula" u kojem male grupe deluju nezavisno, a za svoje delovanje imaju podršku Al Kaide koja nije direktna. Tu treæu fazu najbolje ilustruje bombaški napad na indonezijskom ostrvu Bali 2002. godine u kojem je ubijeno 200 ljudi, kao i napad u marokanskom gradu Kazablanki 2003. godine. Stepen kontrole teroristièkih grupa iz inostranstva bio je minimalan iako je Al Kaida posle tvrdila da je odgovorna za te napade. Istraga je pokazala da su grupe koje su izvele ove napade nastale samostalno, same su izabrale ciljeve i same su izvele napade.






    • AUTO KOJI MISLI

Tehnološki giganti „Tojota" i „Soni" zajednièkim snagama razvijaju robot-automobil

Kompanije „Tojota" i „Soni", dve japanske firme najpoznatije po korišæenju novih tehnologija, najavile su zajednièki rad u oblasti robotike - razvoj novog, „inteligentnog" vozila s jednim sedištem.

„Sonijeva" tehnologija, prodata „Tojoti" poèetkom ove godine, odnosi se na sledeæu generaciju „transportera", saopštile su dve kompanije. Detalji finansijskog ugovora nisu poznati. Sedmorica istraživaèa „Sonija" privremeno su angažovana u „Tojotinoj" filijali za razvoj robotike kako bi pomogli u procesu prenošenja tehnologije „Tojoti".

„Tojota" je veæ na nekoliko sajmova pokazala vozilo s jednim sedištem futuristièkog izgleda, nazvano „aj-sving" (I-swing). Japanska kompanija, koja je na putu da veæ ove godine nadmaši amerièki „Dženeral motors" po broju proizvedenih vozila, takoðe je predstavila ljude-robote koji mogu da se kreæu i da sviraju trubu. „Tojotino" individualno vozilo „aj-sving" kombinacija je savremene mehanike i veštaèke inteligencije, pamti navike svog vozaèa i prilagoðava im se. Pri maloj brzini kreæe se uspravno na dva toèka, a pri veæoj se spušta i oslanja na treæi toèak.

„Tojota" je predstavila i novog vodièa u svom salonu u sedištu kompanije u Tokiju - ženu-robota na toèkovima, zvanu „TPR-robina", vlastite proizvodnje. Žena-robot može da savladava prepreke, da se potpisuje, da vodi jednostavnu konverzaciju na japanskom i da pruža razlièita obaveštenja, saopštio je proizvoðaè automobila marki „kamri", „leksus" i „korola".

„Soni" je prošle godine ukinuo svoj program razvoja psa-robota nazvanog „aibo", u okviru projekta restrukturisanja, zbog loših finansijskih rezultata. Odluka je razoèarala mnoge ljubitelje robota-kuænih ljubimaca, pošto je „Soni" prodao oko 150.000 takvih igraèki od 1999. godine. Robot-pas je mogao da se kreæe, da „vidi" okolinu preko kamere i da prepoznaje izgovorene komande.





      • Sa .yu na .rs, pozor, sad!

Poèinje registracija .rs domena

Za poèetak registracije .rs domena gotovo da je sve spremno. Èak 24 firme prijavile su se na konkurs za ovlašæene registre, a RNIDS je odluèio da sa svima potpiše ugovor (www.rnids.rs/include/00018.html). Na spisku su sva poznatija imena domaæe internet scene, a u meðuvremenu je pristiglo još nekoliko prijava i one æe se razmatrati nakon što se završi kompletna procedura sa prvim prijavljenim firmama. Svaka od prijavljenih firmi proæi æe proveru tehnièke osposobljenosti. U trenutku pisanja ovog teksta neke su je veæ prošle, a održaæe se i seminar za obuku. Taèan datum poèetka registracije još nije poznat, iz tehnièkih, ali i nekih drugih razloga. Oèekuje se da æe to biti krajem decembra ili poèetkom januara.

RNIDS je definisao i stvari u vezi s arbitražom. Sklopljen je ugovor sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, napravljena lista arbitara i donet cenovnik. Arbitraža do tri domena za fizièka lica košta onoga ko inicira arbitražu 80.000 dinara, a ukoliko to zatraži pravno lice, cena je dvostruko veæa – 160.000 dinara. Da arbitražu plaæa onaj ko je i zahteva uobièajena je praksa u svetu, jer je teško naplatiti je od druge strane. Zbog toga, bolje je odmah rezervisati i platiti sve domene za koje ste zainteresovani kako ne biste kasnije morali da plaæate skupe arbitraže, ukoliko to veæ niste uèinili.

Što se tièe cene domena, sa iznosom prema ovlašæenim registrima upoznali smo vas prošlog meseca (www.rnids.rs/include/00070.html). Meðutim, maloprodajne cene znatno su više. U trenutku pisanja poznate su cene tek pet registara. Najjeftiniji domen in.rs košta 590 dinara, co.rs, org.rs i edu.rs koštaju po 990 dinara, dok najskuplji domen .rs košta od 2500 do 2900 dinara. Namerno smo naveli cene bez PDV-a koji morate da platite, jer kada se on uraèuna, cene postaju teške za pamæenje: 696,20 dinara, 1168,20 dinara i od 2950,00 do 3422,00 dinara.

Da li i vi mislite da je to skupo? Prema informacijama koje smo prikupili, RNIDS je prilikom odreðivanja cena vodio raèuna o ukupnim troškovima neophodnim za funkcionisanje domena i pretpostavio da æe biti registrovano izmeðu dvadeset i èetrdeset hiljada domena. Jedan od predloga je bio da cena svakog domena bude ista, ali je na kraju doneta odluka o razlièitim cenama. Jedan od repera za pravilno odreðivanje cena bile su i cene drugih nacionalnih registara. U principu, cene .rs nisu mnogo visoke ako se uporede sa onima u nekim zemljama u okruženju, ali postoje evropske zemlje sa znatno nižom cenom domena. Opravdanje iz RNIDS-a da su i te zemlje na poèetku imale višu cenu i nije pravo opravdanje jer se ovde radi o tranziciji i veæ tokom prve godine biæe registrovan veliki broj domena.

Zbog ovakvih cena, pre svega za direktan .rs domen, neæe biti èudno ako se veliki broj ljudi odluèi da tranziciju sa .yu domena obavi na neki drugi TLD domen. Domeni .com mogu se preko Interneta kupiti po ceni od osam evra, a u raznim hosting varijantama i jeftinije. Direktan .rs domen košta izmeðu 37 i 43 evra, a uzmimo samo za primer da je autor ovog èlanka platio godišnji hosting sa .com domenom (15 GB prostora na disku i sijaset moguænosti), tamo negde na Internetu, svega 36,67 evra!

EUnet i Centar za razvoj Interneta bili su najagilniji od svih registara. EUnet je zajedno sa RNIDS-om priredio konferenciju za štampu na kojoj je prezentovao svoju ponudu povodom .rs domena i najavio novi hosting sistem, koji æe uskoro biti u beta testiranju, a krajem januara u komercijalnoj ponudi (prvi put kod nas u komercijalnoj ponudi sharing hosting koncept – klaster web servera koji balansira optereæenje i otporan je na otkaz pojedinaènih servera). Vredi istaæi da æe EUnet svojim postojeæim korisnicima davati popust od 20 odsto na registraciju domena, a uz neke hosting pakete domen æe biti ukljuèen u cenu. CRI je napravio seminar o registraciji .rs domena, na kojem je pored predstavljanja svoje ponude prezentovao i šire aspekte uvoðenja novog nacionalnog domena. Treba napomenuti da su EUnet i CRI omoguæili online kupovinu domena platnim karticama.

U Crnoj Gori, iako su èetiri zainteresovane strane otkupile dokumentaciju za agenta registracije .me domena, samo tri su predala ponudu: konzorcijum DemandMedia/eNom/Neustar/MeNom, konzorcijum Afilias/GoDaddy/MeNet i konzorcijum Verisign Inc/Dotster Inc. Do 15. januara biæe poznata odluka komisije o tome ko æe moæi da prodaje .me domene.

Rasprava o pravilniku o interkonekciji koja je održana 26. novembra prošla je prilièno burno jer je veliki broj provajdera tražio razjašnjenje i izmenu pravilnika. Postavljeno je i pitanje da li je pravilnik u funkciji liberalizacije i da li njegovo usvajanje ima smisla pre izmena Zakona o telekomunikacijama. Ukratko, zakljuèak je da se pravilnikom reguliše povezivanje mreža, da svako ima pravo na meðunarodno povezivanje, da vojni i bezbednosni organi ne treba da budu u poziciji da procenjuju podobnost operatora, da je neophodna izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama kako bi se otklonile pojedine nejasnoæe i omoguæila liberalizacija.

Ministar za telekomunikacije i informatièko društvo Aleksandra Smiljaniæ reagovala je na komentare javnosti povodom prodaje Telekoma Srbija. Po ministarki, prodaja državnog monopola ne bi donela ništa dobro graðanima osim privatnog monopola. Ona je za uvoðenje konkurencije Telekomu u svim oblastima telekomunikacija, jer æe time doæi do razvoja infrastrukture, a time i razvoja informatièkog društva. Videæemo kako æe proæi ovaj koncept jer država u tom sluèaju ima sukob interesa – s jedne strane razvoj, a s druge strane svoj izvor prihoda.

Telekom Srbija nastavlja sa proširivanjem ADSL kapaciteta u velikom broju gradova. Provajderi veæ po obièaju nude prazniène popuste i poklone. EUnet je predstavio akciju u kojoj svaki njihov ADSL korisnik koji preporuèi prijatelja za isti servis dobija jedan mesec besplatnog korišæenja. Broj preporuka nije ogranièen, a najagilnijem korisniku na poklon ide prenosni raèunar. Svi korisnici EUneta imaju moguænost da kupuju karte Ateljea 212 upola cene, a do 15. januara EUnet daje 10% popusta na dial-up, kao i novim ADSL korisnicima.





     • Nove dimenzije Weba

Mobilne aplikacije • Live servis • 3D reklame

U težnji da nijedan segment tržišta ne ostane nepokriven, Google je ovih dana predstavio svoj mail klijent namenjen mobilnim telefonima. Do sada su korisnici Google mail servisa svom nalogu mogli da pristupe korišæenjem browsera ugraðenog u mobilni telefon, ali od sada svi oni koji imaju mobilni telefon koji podržava Javu mogu da preuzmu besplatnu mail aplikaciju pisanu u Javi. Googleov mail klijent znatno olakšava rad sa mailom u okruženju ogranièenih moguænosti kakvo ima veæina mobilnih telefona, pružajuæi korisnicima moguænost da manipulaciju mailovima ubrzaju koristeæi preèice sa tastature telefona. Veæina opcija koja je dostupna korisnicima klasiènog Gmail servisa dostupna je i u njegovoj mobilnoj verziji putem preèica: mailove je moguæe oznaèavati kao proèitane ili neproèitane, važne mailove moguæe je oznaèavati zvezdicama, kretanje po folderima je ubrzano, a pritiskom na samo jedan taster pokreæe se kreiranje novog maila. Googleov mobilni mail klijent omoguæava i pregled raznih vrsta attachmenta, bilo da se radi o PDF dokumentima ili raznim vrstama slika. Brzina rada sa mailovima jedna je od najjaèih strana ovog mail klijenta – uèitavanje liste mailova i prikaz izabranih mailova daleko su brži nego što je sluèaj kod korišæenja mobilnih browsera. Uprkos èinjenici da Googleov mail klijent u svim domenima bolje radi od svog Web ekvivalenta, korisnici mobilnih telefona nemaju naviku da downloaduju i instaliraju aplikacije na svoje telefone, tako da je veliko pitanje u kojoj meri æe ova izuzetna aplikacija biti rasprostranjena meðu korisnicima. Ukoliko želite da isprobate Googleov mail klijent na svom mobilnom telefonu, posetite adresu http://gmail.com koristeæi svoj mobilni telefon.

Tendencija korišæenja Interneta putem mobilnih telefona nije promakla ni Yahoou koji je nastavio sa razvojem svoje mreže za prikaz reklama na Web stranicama namenjenim mobilnim ureðajima. Iako na podruèju klasiènog Interneta sve više kaska za Googleom, Yahoo na mobilnom planu ima poèetnu prednost buduæi da je pored tekstualnih reklama koje je do sada prikazivao, poèeo da prikazuje i vizuelno upeèatljivije grafièke reklame. Yahooov sistem oglašavanja na mobilnim ureðajima za sada je u eksperimentalnoj fazi, a dobrim delom se zasniva na algoritmima preuzetim sa sistema namenjenog klasiènom Webu. Kako æe konkurencija odgovoriti, ostaje nam da vidimo.


Poznato je da 99 procenata zarade koju Google ostvari potièe od reklama koje prikazuje na svojim i sajtovima svojih partnera. Ono što je malo ko oèekivao jeste da æe Google, pored Interneta, svoju poziciju pokušati da izbori i u klasiènim medijima: u èasopisima i na radiju. Kada su èasopisi u pitanju, Google kompanijama koje se reklamiraju putem njegovog programa AdWords nudi moguænost da se nadmeæu za oglasni prostor u nekim od ponuðenih èasopisa i da tako po povoljnijim cenama doðu do oglasa u nekom od štampanih medija. Kada je u pitanju konaèan izbor reklama koje æe se u èasopisu pojaviti, završnu reè imaju redakcije èasopisa u kojima se reklame pojavljuju, a koje biraju koji æe od ponuðenih oglasa biti najprikladniji za objavljivanje. Za sada je Googleov program u eksperimentalnoj fazi, pri èemu štampanu podršku obezbeðuje 50 amerièkih èasopisa meðu kojima su najpoznatiji „The New York Times”, „The Washington Post”, „The Boston Globe”, „The Chicago Tribune”, „The Philadelphia Inquirer” i „The Denver Post”.

Yahoo je takoðe odluèio da deo svojih snaga usmeri na tržište štampanih medija te je krajem novembra obelodanio da je potpisao ugovore sa 150 amerièkih èasopisa. U prvo vreme oglasi æe biti usmereni na tržište radnih mesta, pri èemu æe Yahoo nuditi oglase sa svog online servisa za zapošljavanje HotJobs. Zavisno od uspeha ove vrste oglasa, oblasti pokrivene saradnjom Yahooa i štampanih medija vremenom æe se širiti. I dok æe štampani mediji objavljivati oglase koje obezbeðuje Yahoo, Yahoo æe njima pomoæi da poboljšaju kvalitet online oglasa koristeæi njegove napredne tehnologije.

Ni tržište radio-oglasa, procenjeno na 20 milijardi dolara, neæe proæi bez prisustva Googlea. Google je pre godinu dana kupio kompaniju dMarc Broadcasting koja putem svog automatizovanog sistema za prodaju radio-oglasa spaja oglašavaèe i radio-stanice i od tada se èeka na poèetak Googleovog prisustva u etru. Po svemu sudeæi, Googleov sistem radio-oglašavanja trebalo bi da proradi do kraja godine, a principi rada æe biti slièni kao kod novinskog oglašavanja – sistem AdWords æe postojeæim oglašivaèima ponuditi raspoloživi reklamni prostor u radio-emisijama. Na amerièkom tržištu posredovanja u prodaji radio-oglasa trenutno je najveæi igraè kompanija SWMX koja je, uprkos raznim glasinama o pokušajima kupovine od raznih online giganata, još uvek nezavisna. Meðutim, ljudi iz SWMX-a su u javnim nastupima više puta napominjali da bi saradnja sa Yahooom bila najlogièniji buduæi korak ove kompanije, a i èinjenica da je jedan od èlanova borda direktora kompanije, Jerry Schereshewsky, u prošlosti uèestvovao u Yahooovom programu oglašavanja veoma jasno govori da æe Yahoo uskoro pratiti svog velikog konkurenta i u etru.

Svaki novi potez Googlea uvek je izuzetno dobro medijski propraæen, a ono što je karakteristièno za veæinu izveštaja jeste pristrasnost izveštaèa, bilo da stvari prikazuje u pozitivnom ili negativnom kontekstu. Veliki G je u pokušaju da pobegne od uticaja svog imena i dobije realnije ocene svoga rada lansirao eksperimentalni pretraživaè SearchMash (www.searchmash.com). Na ovoj stranici Google uglavnom eksperimentiše sa razlièitim pristupima navigaciji i prikazu rezultata i velika je verovatnoæa da æete u dve posete imati prilike da vidite dosta razlièite stranice, buduæi da se testirani koncepti brzo smenjuju. Koliko æe ovaj pokušaj Googlea da dobije realne procene uspeti, videæemo, a nama ostaje da povremeno „zavirimo” na SearchMash kako bismo videli šta nas možda u buduænosti oèekuje.

Dok je Google iz meseca u mesec javnosti predstavljao Web aplikacije koje pretenduju da konkurišu nekim od programa iz Microsoftovog paketa Office, èinilo se da je Microsoft nezainteresovan za ovu pojavu. Meðutim, gigant iz Redmonda oèigledno ima dugoroène planove kada je Web 2.0 u pitanju tako da je ovih dana objavio stupanje u višegodišnje strateško partnerstvo sa izraelskom kompanijom Zend koja stoji iza izuzetno popularnog skripting jezika PHP. Oèigledno je da je Microsoft shvatio da pokušaj nametanja njegove .NET platforme nije uspeo tako da je odluèio da se okrene veæ postojeæim popularnim rešenjima, što PHP svakako jeste. Ono što su dve kompanije postavile kao primarni cilj svoje saradnje jeste bolja integracija PHP-a sa Windows Serverom 2003 i buduæim Longhorn operativnim sistemima.

Do sada se èinilo da je Microsoft mnoge svoje proizvode pravio uglavnom kao odgovor na poteze konkurencije, pre svega Googlea. Svojim Office Live paketom ova firma se vraæa originalnim postulatima: raspitati se kod kupca šta je spreman da plati, napraviti i prodati. Tako je Microsoft u komunikaciji sa hiljadama malih kompanija koje svoje poslovanje baziraju na Internetu saznao da im Word 97 koji radi u browseru i nije preterano visoko na listi prioriteta. Kao rezultat svega nastao je Office Live koji je u beta fazi testiralo preko 160.000 korisnika, a koji iz faze testiranja zvanièno izlazi 15. novembra. Office Live nudi sve što je potrebno jednom malom online biznisu: email podršku sa velikim mail-boksovima, specijalizovani Web hosting sa odliènim alatkama za kreiranje stranica i velikim brojem templejta, online saradnju geografski udaljenih timova, deljenje dokumenata i ostalih resursa izmeðu èlanova tima, èuvanje informacija o zaposlenima, partnerima i kontakata uopšte, alatke za raèunovodstvo, centralizovano upravljanje reklamnim kampanjama, alatke za planiranje i praæenje projekata. Pored Office Live paketa koji se plaæaju, Microsoft korisnicima nudi i besplatni Office Live Basics, paket skromnijih moguænosti, koji zainteresovani mogu koristiti za procenjivanje upotrebljivosti Microsoftovog servisa. Po svemu sudeæi, za vlasnike malih preduzeæa Office Live predstavlja odlièno rešenje koje im omoguæava da ostvare prisustvo na Webu bez velikog tehnièkog znanja – i bez potrebe da sami sklapaju raštrkane delove slagalice, što je sa Googleovim alatkama još uvek sluèaj. Jednom reèju, Web 2.0 na Microsoftov, plaæeni naèin.

Ako pogledamo ne preterano komplikovani istorijat Internet reklamiranja, videæemo da su èisto tekstualne reklame zamenjene grafièkim, animiranim, a potom i video-sadržajima. Microsoft æe, po svemu sudeæi, reklamiranju dodati i treæu dimenziju, predstavljajuæi fotorealistiène 3-D mape 15 najveæih amerièkih gradova u okviru portala Windows Live, uz najavu da æe s vremenom svi veæi svetski gradovi biti prikazani na isti naèin. Gde je tu 3-D reklamiranje? Reklame æe biti diskretno ubaèene na virtuelne bilborde ili fasade zgrada koje æe korisnici videti dok krstare virtuelnim gradom, a ostale moguæe scenarije reklamiranja ogranièava samo mašta.

„Virtuelna šetnja ulicama dalekih gradova, brz i pouzdan pristup mailu i Webu sa mobilnog telefona... nebo je granica!” – pomisli autor ovih redova u naletu euforije. Nekoliko trenutaka kasnije, kada je euforija splasnula, usledila je surova preformulacija reèenice: „Ipak, Telekom je granica”.





     • Kada e-mail zakaže

Šta raditi kada je fajl predugaèak za slanje elektronskom poštom

Ogranièenja u dužini e-mail poruke, koja postoje zbog raznih bezbednosno-praktiènih razloga, u velikoj meri komplikuju život. Posebno danas, kada digitalni fotoaparati „imaju” sve više piksela, video-snimaka je više nego ikad, a sve je više širokopojasnih Internet veza zahvaljujuæi kojima prenos desetina megabajta podataka ne predstavlja veliki problem.

Zaista su retki provajderi i Webmail servisi koji omoguæavaju prijem poruka veæih od 10 MB. Još kada znamo da se zbog specifiènog naèina pakovanja fajlovi poslati uz e-mail poruku poveæavaju za jednu èetvrtinu, dolazimo do dobro poznatog problema deljenja podataka na više poruka i svih peripetija koje to prate.

Postoji više alternativnih naèina da se fajl prosledi drugom korisniku Interneta. Neki od njih su komplikovani za proseènog korisnika i zahtevaju pristup dodatnim resursima na Internetu (npr. ftp protokol). Možda najjednostavnije i u poslednje vreme sve popularnije rešenje predstavljaju Web fileshare servisi kao što je www.rapidshare.com, koji omoguæavaju upload fajlova velièine i do 100 MB nakon èega je dovoljno distribuirati dobijeni link da bi se fajl mogao preuzeti.

Meðutim, s obzirom na popularnost P2P softvera, ne èudi ni najnovija alternativa koja stiže iz francuske softverske kompanije zSlide. Reè je o kombinaciji P2P programa i serverskog dela koji je realizovan kao Internet servis, a poznat je pod imenom Podmailing (www.podmailing.com). Ideja je da se željeni fajlovi pošalju primaocu korišæenjem Podmailing softvera, a pošiljalac æe umesto fajlova dobiti e-mail poruku sa .zed fajlom u kojem se nalaze informacije neophodne za prilaz fajlu pomoæu Podmailing P2P softvera. Kada primalac dobije e-mail poruku i pokrene aplikaciju, ona na osnovu podataka iz .zed fajla kontaktira server, uspostavlja vezu sa pošiljaocem i preuzima fajl. Na ovaj naèin se mogu prenositi fajlovi veæi od 1 GB, a neophodnost da pošiljalac bude sve vreme na Internetu govori da je Podmailing servis pre svega namenjen korisnicima širokopojasnih veza.

U prednosti ovog naèina prenosa fajlova ubrajaju se relativna jednostavnost, korišæenje standardnih e-mail adresa, moguænost slanja èitavih foldera i zaštita lozinkom. U mane spadaju svakako ogranièenost na Windows i MacOS X (Linux verzija je najavljena), ali i osetljivost na mrežna setovanja. Èest je sluèaj da se kod širokopojasnih veza korisnici nalaze iza raznih zaštitnih i drugih mehanizama (firewall na ruteru, NAT – nepostojanje javne adrese) koji onemoguæavaju komunikaciju Podmailing softvera. Iako su u samom programu moguæa podešavanja porta, to èesto nije dovoljno. U našem testu koristili smo ADSL konekciju sa ruterom koji ima NAT i firewall sa jedne strane i sa druge strane bežiènu vezu velikog kapaciteta koja je takoðe kontrolisana spoljnim firewallom i NAT preslikavanjem adresa. Nikako nismo uspevali da uspostavimo transfer sve dok na obe strane nismo aktivirali dial-up konekcije sa javnim adresama i bez firewalla.

Da biste koristili Podmailing, za prijem fajlova dovoljno je preuzeti P2P softver, dok za slanje morate biti registrovan korisnik, što je besplatan proces. Inaèe, .zed fajlovi mogu da se otvaraju bilo kojim BitTorrent kompatibilnim softverom. Razvoj ovog servisa treba pratiti jer æe biti noviteta poput nedavno predstavljenog ekspresnog naèina slanja kada se fajl uploaduje na servere, nakon èega pošiljalac više ne mora da bude na Internetu.

Kada veæ pominjemo e-mail kao vid Internet komunikacije, sa svim svojim manama, moramo da pomenemo i 10minutemail.com. Sigurno ste nebrojeno mnogo puta došli u situaciju da prilikom popunjavanja liènih podataka tokom razlièitih registracija na Internetu poželite da sopstvenu e-mail adresu zadržite za sebe. No, da biste aktivirali veæinu serisa, upravo na upisanu e-mail adresu dobijate aktivacioni kôd, a kasnije èesto hrpu spem poruka. Kod ovakvih neprijatnosti može vam pomoæi pomenuti servis. On vam omoguæava da otvorite privremenu e-mail adresu koja æe biti aktivna samo deset minuta, što bi trebalo da bude više nego dovoljno da primite aktivacioni kôd. Sve poruke pristigle na privremenu adresu biæe prikazane u browseru i moæi æete na njih i da odgovorite ukoliko je to neophodno za uspešnu registraciju nekog servisa. U sluèaju da vam





     • Traže se auto oglasi

Najtraženije reèi na Internetu 2006. godine

Krajem prošle godine, domaæi Internet pretraživaè Pogodak (www.pogodak.co.yu) objavio je informaciju o tome koje su bile najtraženije reèi na srpskom Webu u 2006. godini. Samo dan kasnije i Google je objavio svoj godišnji Zeitgeist, to jest niz lista i tabela najpopularnijih reèi i trendova koji su najviše traženi na ovom pretraživaèu. Dakle, šta domaæi korisnici najviše traže na Internetu, a šta je podstaklo interesovanje ljudi na globalnom nivou u 2006. godini?

Prema analizi pretrage svojih korisnika, Pogodak je objavio da se na vrhu liste top-pretraga razlièitih pojmova nalaze razlièite vrste oglasa (oglasi za posao, auto-oglasi i drugi) sa preko 40.000 pretraga, što je tri puta više od seksa koji je bio najtraženiji pojam u 2005. godini. Slede horoskop, sex, automobili, posao, mp3, mobilni telefoni, pojmovi koji su bili konstantno traženi tokom cele godine. Prvo mesto, kada su najtraženije ženske liènosti u pitanju, pripada Ceci (17.199 pretraga), dok tri puta manje pretraga ima voditeljka Nataša Miljkoviæ (5664 pretraga). Odmah iza nje se nalazi Seka Aleksiæ (5331 pretraga). Izgleda da ostatak najbolje plasiranih žena na listi pretraživanja na popularnosti ne može da zahvali svom znanju i uspešnosti u odreðenoj oblasti, veæ svojim privatnim porno snimcima! Izuzetak su jedino teniserka Ana Ivanoviæ koja je najtraženije ime iz sveta sporta, kao i Aleksandra Kovaè (1294 pretraga) koja je pred kraj godine dobila nagradu MTV za najboljeg izvoðaèa.

Naš genijalni nauènik Nikola Tesla (2496 pretraga) najtraženije je ime meðu muškim osobama, što verovatno ne bi bio sluèaj da kojim sluèajem nije bila „godina Tesle” pa su srednjoškolci dobijali da pišu nizove pismenih zadataka i seminarskih radova na tu temu. Iza njega slede hip-hoper Marèelo (1348 pretraga), zatim Slobodan Miloševiæ (1123 pretrage), Željko Joksimoviæ (994 pretrage) i pomoænik ministra za trgovinu, turizam i usluge Srðan Sreækoviæ (937 pretraga).

Godinu je, kao i u mnogim drugim medijima, obeležila i histerija oko „Velikog brata” koji se plasirao na visoko 9. mesto sa ukupno 17.685 pretraga koje su najveæim delom postavljene u poslednja tri meseca. Što se tièe veèitog duela Crvene zvezde i Partizana, prošle godine ga je dobila Crvena zvezda sa 3333 : 2281. Izdvaja se i podatak da meðu najtraženijim liènostima gotovo uopšte nema politièara, što se tumaèi èinjenicom da su graðani Srbije prezasiæeni politikom o kojoj se informacije mogu naæi na svakom drugom mestu.

Sveukupno gledajuæi, situacija kod nas u poreðenju sa 2005. godinom možda jeste nešto bolja, ali globalna slika je i dalje potpuno drugaèija – s obzirom na to da su social networking sajtovi na vrhu popularnosti prošlogodišnjih pretraga! Dakle, MySpace, Wikipedia, Mininova, Metacafe, podcasting... to su samo neki od popularnih pojmova koji su, po analizi pretraživaèa Google, obeležili prošlu godinu. Time se još jednom potvrðuje da su tokom 2006. godine u žiži interesovanja bili tzv. Web 2.0 sajtovi – oni omoguæavaju socijalnu interakciju korisnika Interneta i aktivno uèešæe u kreiranju njegovog sadržaja. Naravno, prisutno je i konstantno interesovanje za aktuelnosti kao što je sukob u Iraku, Svetski kup u fudbalu, venèanje Toma Kruza ili trudnoæa Anðeline Džoli. Oh da, i razvod Britni Spirs. Ali oèigledno je da napredni korisnici Interneta preuzimaju inicijativu. U svakom sluèaju, ako ste zainteresovani da detaljno istražite Googleov Zeitgeist za prošlu godinu i uporedite podatke, posetite adresu www.google.com/intl/en/press/zeitgeist2006.html.





      • »PAMETNE« KUÆE BUDUÆNOSTI


Prisustvo raèunarskih i kompjuterskih komponenti uèinilo je mnoge ureðaje i predmete »pametnim«, èak i u sluèajevima gde se to nikako nije moglo oèekivati. Tako su se pojavili »pametni« kuæni aparati, »pametna« odeæa i mnogi drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu. Iako u ovom trenutku najveæi broj tih ureðaja nema konkretnu upotrebnu vrednost, oni ukazuju na naèin èovekovog života u buduænosti. Ali, mnogo više od tih pojedinaènih predmeta o èovekovom buduæem životu govore tzv. »pametne« kuæe buduænosti. One predstavljaju kompletna kuæna okruženja u kojima bi jedna proseèna porodica mogla normalno da živi i funkcioniše.

Prve takve ideje ostvarene su formiranjem asocijacije Internet Home Alliance 2000. godine. Pristupile su joj mnoge poznate svetske kompanije. One su dosad napravile oko èetiri stotine takvih eksperimentalnih kuæa. Najveæi broj ovakvih »pametnih« kuæa nalazi se u Americi i Japanu. U Evropi ih je znatno manje, ali se može reæi da su one mnogo bliže komercijalnoj primeni.

Znaèajno mesto u ovoj tehnologiji pripada španskoj kompaniji eNeo Labs. Ona uèestvuje u realizaciji tzv. »Umrežene kuæe« (»Connected Home«). Vrhunac primene ove tehnologije je »pametna« kuæa ove kompanije koja se nalazi u Barseloni i u kojoj živi jedna èetvoroèlana porodica. Svi ureðaji u kuæi povezani su eNeo NET mrežom. To su aparati za domaæinstvo, audio i video ureðaji, komunikacioni i sigurnosni sistemi.

Spolja gledano ona izgleda sasvim obièno – dvospratnica sa baštom, travnjakom i bazenom. Ali, èak i to spoljno okruženje funkcioniše uz pomoæ savremenih tehnologija. Na krovu kuæe nalazi se »pametan« monitor koji automatski, zavisno od vremenskih prilika, ukljuèuje i iskljuèuje ureðaj za polivanje trave i pokriva bazen u sluèaju lošeg vremena.

Ulazak u kuæu još je impresivniji – vrata se otvaraju digitalnim kljuèem, video kamere su rasporeðene po èitavom prostoru, monitori takoðe, a otvori u podu služe kao usisivaèi. Audio i video opremom prikazuju se razlièiti sadržaji smešteni na centralnom hard disku. Centralni ureðaj sa raèunarom koji upravlja mrežom je IPbox. Kuæa može, ukoliko vlasnik nema nekih posebnih zahteva, potpuno samostalno da funkcioniše i održava se uz punu uštedu energije.

Posebno je zanimljiva ambijentalna tehnologija koja omoguæava promenu ambijenta jednostavnim pritiskom jednog dugmeta, prilagoðavajuæi ga odreðenom dobu dana.

Softver koji omoguæava funkcionisanje ove »pametne« kuæe zasniva se na aplikaciji Siempre En Casa, a sve online usluge korisnicima nude razlièiti provajderi i operateri. One su potpuno prilagoðene zahtevima i potrebama korisnika. Prema predviðanjima ove kompanije do 2007. godine broj ovakvih »pametnih« kuæa æe se poveæati na deset hiljada, a za desetak godina one æe biti sasvim uobièajena pojava u svim razvijenijim delovima sveta.





     • 3D MONITORI


Prostorna, trodimenzionalna slika svega što nas okružuje u našem mozgu nastaje kombinacijom dveju slika koje dospevaju do našeg levog i desnog oka. Po uzoru na taj prirodni naèin stvaranja trodimenzionosti napravljeni su i 3D monitori. Dve slike koje se u njima formiraju nazivaju se stereoskopskim parom slika, a metoda tako ostvarene trodimenzionalnosti autostereoskopija.

Autostereoskopija u 3D monitorima uglavnom je ostvarena metodom parallax illumination. Ona omoguæava stvaranje stereoskopskog para korišæenjem TFT LCD displeja kome se izmeðu izvora svetlosti i TFT matrice postavlja optièki element sa minijaturnim rotirajuæim soèivima. Svakom od piksela (taèaka) na displeju odgovara po jedno soèivo. Nihovom rotacijom podešava se da svetlost sa svih neparnih kolona piksela bude usmerena ka jednom oku, a sa svih parnih kolona ka drugom.

Na taj naèin posmatraè dobija utisak da prikazani predmeti lebde ispred ekrana. Osnovno ogranièenje u stvaranju utiska trodimenzionalnosti je u tome što se efekat postiže samo na odreðenoj poziciji ispred ekrana – stereo zoni. Taj nedostatak se može ublažiti dodavanjem elektromehanièkih sistema koji prate kretanje posmatraèeve glave i u skladu sa tim vrše rotaciju soèiva i pomeranje stereo zone. Meðutim, ovi sistemi su vrlo skupi, pa se primenjuju neka jeftinija softverska rešenja sa približno istim efektom.

Drugi nedostatak stereoskopskih 3D monitora je smanjen kvalitet stereoskopskog para slika u odnosu na originalnu dvodimenzionalnu. Horizontalna rezolucija tih slika je upola manja od originalne. Ovo ogranièenje još je izraženije u višekanalnim sistemima kod kojih se oseæaj trodimenzionalnosti ostvaruje sa više od dve slike. Tako su napravljeni ekrani sa 7 i 8 slika (Philips i Silicon Graphics). Oni daju mnogo efektniju prostornost, ali su pojedine slike suviše niske rezolucije.

Meðu proizvoðaèima 3D ekrana, osim dva pomenuta proizvoðaèa, nalaze se i mnoge druge poznate svetske kompanije – Sharp, Toshiba, NEC Mitsubishi, ali i široj javnosti manje poznate kompanije kao što su Dimension Technologies i Deep Video Imaging. Kompanija Sharp napravila je i prenosivi raèunar - laptop sa 3D ekranom.

3D monitori su idealno rešenje za profesionalnu primenu u arhitekturi, dizajnu, medicini, zatim za prezentacije na sajmovima i izložbama i, mada su za individualnu primenu još uvek vrlo skupi, u oblasti kompjuterske zabave za trodimenzionalne kompjuterske igre i 3D televiziju.



    

      • ÈIPOVI U TRI DIMENZIJE


Dinamika razvoja popuprovodnièke tehnologije veæ godinama je usklaðena sa Murovim zakonom (udvostruèavanje gustine komponenata na svakih godinu i po dana). Meðutim, poslednjih godina poèelo se govoriti o dostizanju granica moguænosti poluprovodnièkih tehnologija i tražiti nova, alternativna rešenja. Ideja koja ovu tehnologiju i dalje èini aktuelnom je izrada trodimenzionalnih poluprovodnièkih èipova. Oni æe ponuditi mnogo veæu gustinu pakovanja (i do hiljadu puta).

Trodimenzionalni èipovi se formiraju kombinacijom više klasiènih dvodimenzionalnih slojeva koji se nanose po vertikali, dodajuæi im time treæu dimenziju. Debljina svakog pojedinog sloja iznosi oko 5 mikrometara, a po vertikali se može naneti i do hiljadu slojeva. Oni se meðusobno izoluju polikristalnim silicijumom. Èip se zatim formira kao celina, tako da dobija izgled standardnog integrisanog kola.

Prve ideje o proizvodnji 3D èipova pojavile su se pre više od dvadeset godina. Do kraja dvadesetog veka one nisu dale neke znaèajnije rezultate. Tek 1998. godine su Tomas Lee (profesor sa Stanford univerzitet) i Mark Johnson (dizajner elektronskih komponenata) osnovali novu kompaniju za razvoj 3D èipova – Matrix Semiconductors. Pridružilo im se još nekoliko vrhunskih struènjaka silicijumske poluprovodnièke tehnologije. Nakon tri godine rada realizovani su prvi memorijski 3D èipovi oznaèeni skraæenicom 3DM.

Dosad su u kompaniji Matrix ostvarene tri generacije 3DM èipova. Prva generacija se na tržištu pojavila jula 2004. godine, a druga u novembru iste godine. Sredinom 2005. usledila je i treæa (familija Trinity), koja je za 23 odsto poveæala gustinu pakovanja u odnosu na prethodnu. Sa njom se može ostvariti kapacitet reda gigabajta. Najnovije informacije pokazuju da je kompaniju Matrix kupio poznati proizvoðaè fleš memorija – Sun Disk i najavio razvoj 70-nanometarskog procesa 3DM memorija kapaciteta 8 GB.

3D memorijski èipovi kompanije Matrix pripadaju takozvanim OTP (One-Time-Programmable) memorijama sa fiksnim sadržajem. One se u vidu ketridža koriste za skladištenje digitalnih sadržaja za razlièite portabl ureðaje (mobilne telefone, audio i video plejere, igraèke konzole). Za buduænost se planira i realizacija programabilnih èipova sa moguænošæu upisivanja sadržaja po želji korisnika, dok se za tehnologiju razvoja 3D èipova planira i realizacija mnogo složenijih struktura (kao što su, na primer, procesori).





     • HOLOGRAFSKI DISKOVI


Prve dve generacije optièkih diskova – CD (650 do 700 MB) i DVD (4,7 GB) veæ pripadaju klasici optièkih medijuma za smeštaj podataka. Nove generacije nude znatno veæi kapacitet i brzinu transfera podataka. Trenutno najaktuelniji naslednici CD-a i DVD-a su optièki diskovi sa plavim zrakom (BD – Blue-Ray Disk), koji èine treæu generaciju optièkih medijuma sa kapacitetom od 27 GB. Meðutim, veæ su se pojavljuju nove ideje o optièkim diskovima još veæeg kapaciteta.

Optièki diskovi buduænosti najverovatnije æe biti holografski diskovi - HVD (Holographis Versatile Disc). Princip beleženja i èitanja podataka kod njih takoðe se zasniva na primeni plavog lasera talasne dužine 400 do 410 nm. Preènik diska je 13 cm (5 inèa), a disk je napravljen od fotoosetljivog materijala (specijalne vrste polimera ili optièki osetljivih kristala).

Holografija se zapravo zasniva na tehnici snimanja podataka, odnosno njihovog pretvaranja u dvodimenzionalne slike – holograme. Za razliku od klasiènog snimanja gde se podaci uèitavaju bit po bit, ovde se jednim snopom lasera uèitava milion bitova. Pri tom se poèetni zrak deli na informacioni (sa slikom podataka) i referentni. Na mestima njihovog preseka dolazi do interferencije, što izaziva stabilnu hemijsku i fizièku promenu na medijumu – upis podataka.

Zanimljivo je da se podaci ne upisuju samo po površini holografskih diskova (kao što je to sluèaj sa trenutno aktuelnim optièkim diskovima), veæ na razlièitim dubinama fotoosetljivog materijala. Slika se formira u svetlosnom modulatoru, pri èemu je logièka 1 oznaèena prolaskom svetlosti kroz materijal a logièka 0 odsustvom prolaska. Narezivanje velike kolièine podataka ostvareno je promenom talasne dužine i nagiba laserskog zraka, pa se formira više stranica po celoj dubini fotoosetljivog sloja. Za èitanje podataka koristi se detektor do koga dolazi zrak iste talasne dužine i nagiba kao pri upisu.

Prva prototipska rešenja holografskih diskova pojavila su se u kompanijama Ination, IBM, InPhase Technologies, Lucent, Polaroid, Maxell i Ricoh. Kompanija Maxell najavila je komercijalizaciju svog holografskog diska kapaciteta 300 GB do kraja 2006. godine. On æe imati oko 60 puta veæi kapacitet od DVD-a i 10 puta veæu brzinu èitanja podataka. Kako je najvaljeno, koštaæe oko 120 dolara. Holografski disk sa 200 GB najavila je do kraja 2006. i kompanija Ricoh. Meðutim, to nije sve što se od hologtafskih diskova može oèekivati. Teorijski, na disk standarne velièine i nešto veæe debljine od DVD-a može da stane 1,6 TB podataka.




































 

TAJ LUDI , LUDI SVET : - ) !!!

Jedna Amerikanka iz Zapadne Virdžinije optužena je za zlostavljanje policajca pošto je, kako on
izjavio, obrisala nos njegovom košuljom.

Policajac S.E. Eliot je isprièao da je 36-godišnju ženu uhapsio pošto je video kako je udarila šamar nekom muškarcu, ugrizla ga za lakat i pljunula u lice. A potom, kad ju je on odvodio u policijsku stanicu, obrisala je nos leðima njegove košulje.

U zlostavljanje policijskog službenika ubrajaju se namerni fizièki kontakt, vreðenja i provociranje.



Pijane slonove ubila struja
Šest slonova uginulo je od udara struje na severoistoku Indije, nakon što su se napili pirinèanog piva i podivljali, saopštili su predstavnici lokalne policije.

Krdo od 40 slonova upalo je u jedno selo i kada su naišli na korito sa pivom koje je tu "sazrevalo" omiljeni napitak su popili do poslednje kapi. Pošto ih je piæe veoma brzo "uhvatilo", poèeli su da divljaju i u selu Èandan Nukat išèupali su elektrièni stub. Šest slonova na koje su pale žice pod naponom odmah su uginuli.

"Ko zna koliko bi ih još poginulo da ih seljaci nisu rasterali", rekao je aktivista za zaštitu životinja Dipu Mark.

Slonovi su poznati kao veliki ljubitelji pirinèanog piva koje u kuænoj radinosti prave gotovo sva domaæinstva na severoistoku Indije.

   

Još članaka...

Strana 1 od 2

Copyright Srbija-Net 2007-2010